Grupa 20 velikih nemačkih koncerna planira da uloži više od 400 milijardi evra za izgradnju solarnih postrojenja u Africi iz kojih bi strujom trebalo da se snabdevaju nemačka i evropska domaćinstva.
Kako izvešatava “Zidojče cajtung” (Sueddeutsće Zeitung) pozivajući se na člana uprave minhenske kompanije za reosiguranje Minhener Rik (Muenćener Rueck), priprema projekta bi trebalo da otpočne već sredinom jula, a struja bi iz afričkih pustinja počela da stiže za 10 godina. Minhener Rik je druga najveća kompanija za reosiguranja na svetu. Pored nje, u solarnom konzorcijumu trebalo bi da budu i Nemačka banka (Deutsće Bank), energetski koncern RWE i Zimens (Siemens).
Kompanije su uprkos krize spremne da ulože novac u solarna postrojenja, daju doprinos borbi protiv promene klime i učine da Nemačka postane vodeća zemlja sveta kada je reč o zelenim tehnologijama. Projekat pod nazivom Desertec trebalo bi, kako je za nemački dnevnik rekao jedan od šefova Minhener Rika, da pokaže i da je moguće da se pod ekonomski prihvatljivim uslovima dobija struja iz solarnih postrojenja u pustinji na čemu naučnici već odavno rade.
Ukoliko se ostvari, Desertec će biti najveći projekat u oblasti obnovljive energije ikada započet u svetu.U dogovorima bi trebalo da učestvuju i predsatvnici nemačkih saveznih ministarstava i Rimskog kluba, a kasnije bi se priključile i druge zainteresovane zemlje, pre svega Italija, Španija i Francuska.
Rimski klub je 1968. osnovana nevladina organizacija koja okuplja 100 naučnika, političara, privrednika i umetnika, a njen cilje je “produbljivanje svesti u vezi sa specifičnostima društvenog razvoja u epohi naučno-tehničkog napretka”.Projektom Desertec je predviđeno da se solarna postojenja naprave na više mesta u severnoj Africi, a najznačajniji kriterijum je da ona moraju da budu postavljene u politički stabilnim zemljama.
Tehnički je zamisao nemačkog konzorcijuma, kako se ističe, potpuno izvodljiva, a takva postrojenja već postoje u Španiji i kalifornijskoj pustinji Mohave. Preko velikih ogledala u ovim elektranama se prikuplja sunčeva svetlost, koja zagreva specijalna ulja, a ta toplota se potom pretvara u paru koja pokreće turbine. Konzorcijum se nada da će Desertec moci da pokrije 15 odsto evropskih potreba za energijom, a konkurentne bi cene (pod uslovom da nema dotacija u energetici) bile moguće za 10 do 15 godina.